nedjelja, 22. studenoga 2015.

Žena koja se zove Crveno

Volite li da čitate?! Volite. U redu. Volite li da čitate o ljubavi?! Volite. I to je u redu. A jeste li pročitali neku Ljubavnu priču koju je napisala Farah?! Jeste, naravno. Niste?! E to nikako nije u redu, jer ste puno toga propustili.

Radost, veselje, vedrina, zadovoljstvo, sreća.. je prijevod njenog imena sa arapskog jezika. Inače, za nas je ona: Divanhana, Damar, Suncokret, Merak... Idealna žena. Sebe zove Crveno i od onih je osoba koje u životu srećete sa razlogom. Njeni tekstovi će vam se svidjeti i prije nego što ih pročitate. Svaki je ispisan najjačom emocijom. Jer, ona je emocija, najljepša. Emocija, koja voli da piše. A to i sama kaže.

- „Veliki sam pobornik toga da otvoreno pišem o emocijama jer mislim da ih se ne treba stidjeti. Nemam blagog pojma o tome kako funkcioniše usisivač i ne mogu da zamislim kako bih mogla napisati bilo što na tu temu jer je mehanika za mene  u okviru naučne fantastike. Srećom, vrlo dobro poznajem sebe i svoje osjećaje pa onda sebi i dajem za pravo da pišem o onome što savršeno razumijem.“

„Često se susrećem sa pitanjem odakle mi snaga i hrabrost da se u koštac uhvatim sa strašnom bolešću i da nakon svega ostanem "normalna". Još nisam otkrila šta podrazumijevaju pod tim pojmom "normalna". Odgovor na prvi dio pitanja znam. Kao u onom vicu, kad kažu "Za pare se ne brini. Para nema.", tako i ja. Za snagu i hrabrost se ne brinem, toga nemam. Zato imam strasti. Taman dovoljno za izvoza. Strasti da me pokrene da učinim sve što su mi govorili da neću moći.“

Zove se Crveno...
Ne, zove se Farah Krvavac McCulley. Rođena je Sarajka, živi u Dalmaciji.

Na moja pitanje o njenom pretstavljanju napisala je: Sviđaju mi se ova tvoja pitanja baš zato što nisu klasična gnjavaža tipa koje si škole završila i živio mir u svijetu. Ali mi je rekla da je bik u horoskopu. Ipak je i njoj bitan taj položaj zvijezda vjerovatno zbog mira u svijetu. Kao i bosanski humor koji izvire na svakom ćošku njenog bloga.

Međutim, sve ono ostalo što ona sama ima reći o sebi stalo je u njen inače zanimljiv odabir riječi:

- „Rekla bih da sam “djeva ni na nebu ni na zemlji”. To bi otprilike pokrilo sve o meni onima koji me ne poznaju. Možda malo nesretan izbor riječi ali čini mi se da jedino taj kratki opis sažima sve što imam reći o sebi.“

O sebi i svom životu (ne)ispunjen strašću napisala je i priču za koju kaže da je najbolji opis nje same onima koji je ne poznaju. To joj je ujedno jedan od najdražih tekstova. Ali, napisala je i riječ -  dvije o meraku, objasnila nam šta je to damar, zašto se suncokret okreće prema suncu, kako (ne)treba da izgleda idealna žena, o prijateljstvu, muškarcima, bivšim ljubavnicima, hrabrosti, bolesti... a najviše o ljubavi.


„Ona je naša svetlost. Naša suza posle svakog teksta u kojem nam rasprostre sopstveno srce kao na dlanu, pa onda naša srca kucaju istim bilom i naše suze oplakuju i njeno lepo i njeno ružno. I njenu radost i njenu tugu. I bol i sreću. I patnju, i čežnju, i radovanje. I san. I javu.
Upravo sam joj rekla kako ću prestati da je čitam. Ne znam, čini mi se da počnem da plačem i pre nego što bacim pogled na prvu rečenicu svakog njenog  sledećeg teksta. Zna ona da je lažem. Znam i ja.“

„Svaka je ljubav priča sama za sebe. Nema tu pouke. Ili voliš punim srcem ili se mani takve igre. Kad-tad će naići neko mnogo vještiji od tebe na tom polju. Zgazit' te ko bubu, satrat u tebi sve. Kad želiš nešto dobiti onda tako isto moraš znati i pružiti. Neki će te slomiti, neke ćeš ti zauvjek povrijediti…sve dok nije smišljeno i sa ciljem, dobro je. Sve je za ljude. Sve sem onoga „samo nabaci osmjeh na lice i nastavi dalje“. Ne može čovjek vazda biti veseo i nasmijan. Ravnodušan. To onda nije čovjek. To je zombi.“ 

Ona je idealna žena...
Uglavnom se bavi prevodima sa i na engleski jezik, to joj je zanimanje. Prije nego što je počela da piše blog kaže da ga je uvijek na neki način ispisivala. Od kada je na internetu i javno dostupan svima jedino što se promijenilo je vrijeme koje trenutno provodi komunicirajući sa ljudima koji čitaju njene priče. Prije “javnog” bloga taj dio vremena kaže da je radila neke druge poslove.

Kad “ne radi” onda čita. I naravno piše.

- „Pisanje je za mene doslovno najbitniji dio mog sadašnjeg života. Zamjena je za mnogo toga što ostali koji vode neki nazovimo “normalan” život uzimaju za gotovo. Živim u dobrovoljnoj izolaciji u jednom malom ribarskom selu u Dalmaciji bez TV-a i novina. Najbliža civilizacija mi je oko 20 km udaljenosti od kuće što znači da ima dana (kao dok su se brale masline) da ne vidim niti jednog čovjeka. Samo more, poneki galeb i ja.“


Ona je divanhana...
U februaru njen blog će da slavi prvi rođendan.

- „Samo ime bloga "On kaže/Ona kaže" govori da je glavna tema muško-ženski pogled na svijet. Pišem o svakodnevnim dešavanjima u svome životu i u životima mojih prijatelja i prijateljica. Vrlo često mi je ukazana čast da sam rame za plakanje i jednoj i drugoj strani tako da materijala i povoda ima gotovo uvijek.“

Iako je tek nepunu godinu dana piše javno o svom životu, već je radila i za druge. Pisala je za portal Drmaj.ba, uz pomoć njihove urednice Sanele Dizdarević, na web stranici Forensicsoul.com i za portal Razumno.rs. Osim bloga “On kaže/Ona kaže” uređuje još jedan pod nazivom “Splitski gariful”. Kaže kako za taj blog tekstove dobija uz silne molbe i preklinjanja od jednog veoma posebnog Splićanina. Napisani su izvornim splitskim dijalektom koji je za nju lično neodoljiv, te ga ona samo gramatički ispravi. Uz sve to, sakuplja priče na Divanhani.

- “Divanhana” je osmišljena kao mjesto gdje bi, onako sa merakom udobno zavaljeni u jastuke divanili o ljubavi sa drugim blogerima. Svako od nas je čuo po neku priču o velikoj ljubavi od stare majke ili komšinice, svako mjesto na ovome svijetu ima svoju verziju Romea i Julije. Zašto onda ne stvoriti kutak gdje bi se te priče i prepričavale?"

Farah sam prvi put čitala na nekom portalu. Ono što me odmah privuklo je iskrenost koju sam osetila iza svake reči – bez preteranog koketovanja ili dodvoravanje čitaocima. Ona jednostavnim jezikom, a komplikovanim emocijama, priča svaku priču, ne izbegavajući da potpuno ogoli svoju dušu i da pri tom ostane jaka, dosledna sebi i svoja.“

„Hrabrost nije biti uvijek veseo jer iza onih najvedrijih valja se najveća tuga. Hrabrost je biti i bolan i polomljen a opet umjeti dati srce. Pasti pa ustati. I tako bezbroj puta. Ne sakriti se iza ravnodušnosti. Ovo je život. Nije generalna proba. I vrlo kratko traje. Kad zavjesa padne ne ostane ništa. Nema više „mogla sam a eto nisam“, nema ni „volio sam al' nikad priznao nisam“.“


Ona je damar ...
Za njenu Divanhanu su pisali mnogi i gostovali na njenom blogu sa nekom svojom ljubavnom pričom. Ali, gostovala je i ona kod drugih. U jednoj takvoj posjeti kod Negoslave je otkrila kako želi napisati knjigu. Šta mislite o čemu?!

- „Da, pišem knjigu. Za sada još uvijek je pišem u glavi, kasnije ću je prepisati na papir. Naravno knjiga će biti knjiga o ljubavi. O čemu bi drugom ja mogla pisati? Bit će to jedna priča o tome kako nikada ne treba odustati od ljubavi. Bez obzira koliko puta bio ranjen, prevaren ili izdat…za svakoga postoji jedno “lavlje srce” skriveno u tuđim grudima.

Kao i svaki bloger voli da čita. Kaže da je jedan od onih kompulsivnih čitača koji u svakoj prostoriji u kojoj se zadržavaju duže od par minuta imaju knjigu u koju vole da zavire.

- „Čitam po nekoliko knjiga u isto vrijeme jer sam stalno negdje u prolazu. Kad nemam šta za čitanje uhvati me panika pa onda čitam etikete, jelovnike, bilo šta mi dođe pod ruku. Volim da čitam istorijske romane. Posebno me zanima rimski period. Ima tu svega i laganog štiva i ruskih klasika. Jedino što baš nisam ljubitelj naučne fantastike ali ako nema šta drugo – čitam i to.“


Ona je suncokret ...
Inspiriše je ljubav, ljubav i samo ljubav. Svi njeni napisani tekstovi o ljubavi su autobiografski, tu i tamo su promjenjeni neki sitni detalji, jer kako kaže više da zaštiti druge nego samu sebe.

- „Ljubav je za mene najjača pokretačka sila. Čovjek nije ni svjestan šta je sve sposoban učiniti uz pomoć ljubavi i za onoga koga voli svim srcem. Na kraju krajeva ima i ona stara “da nije ljubavi ne bi svita bilo”. Bez ljubavi nema života.“

Žena koja piše otvoreno o svojoj bolesti, ruga joj se i smije, od nje pravi crni humor. Jednostavno kaže da ne vidi svrhu u tome da sakriva niti da se stidi svojih emocija i da bolest nikako ne bi trebala biti tabu tema.

- „Nije to bio moj izbor, radije bih da me je zaobišla ali kad me je već obilježila za čitav život onda sam spremna ovoreno pisati i o tome. Možda neka moja iskustva ili razmišljanja budu slamka spasa nekoj drugoj ženi koja prolazi kroz sličnu golgotu. Kad pišem izgovaram neke misli koje mi se tada vrzmaju po glavi dođe mi kao da sama sebe ohrabrujem, čistim, bodrim ili se oslobađam tereta i vrlo mi je bitno da o bolesti razmišljam kao o nečemu što više ne može da me parališe i na smrt preplaši. Izbacivanje tog straha na papir ili opisivanje nekih fizičkih bolova u neku ruku doživljavam kao terapiju. Možda neke price zvuče suviše sumorno ali život nikome od nas nije satkan samo od svijetlucavih trenutaka, postoji i ona mračna strana. I to je sasvim u redu dok god postoji ta mrva ljubavi da napravi ravnotežu. Za nju vrijedi istrpjeti i malo bola.“

„Ponekad stvarno imam utisak da živim na nekoj svojoj usamljenoj planeti gdje, do mene, ne dopire baš puno. Onda se sjetih jednog telefonskog poziva, od prije skoro dvije godine. Zvao me moj brat… da mi kaže kako sam ustvari poznata, da me i Anđa počela kopirati. Kad ne znaš šta ćeš, ti se okreni crnom humoru, to ti je jedini način da se boriš protiv ludila...
...Da sam samo ja, ni po’ jada. Niti ti znaš za mene, niti ja za tebe puno marim. Ali, ovakvih kao ja, na svijetu ima milijarde. Svaka se razlikuje a opet sve jedna na drugu ličimo. I sigurna sam, milion posto, da mnoge u tebi nađoše inspiraciju...“ 
Da ništa u životu nije slučajno objasnila je u jednom svom tekstu, a ljude koje upoznajemo na životnom putu podijelila na one koji dolaze sa razlogom, one koji dolaze samo na sezonu i oni koji ostaju za cijeli život. Farah definitivno ima svoj razlog dolaska u svačiji život. Ali, ne krije ni to da je upravo zahvaljujući blogu „upoznala“ ljude koje kako kaže definitivno želi osjetiti i dodirnuti.

- „Mnogi od njih imaju izuzetan talenat i sposobnost da ispričaju priču i jako je teško iz te skupine izdvojiti neke a ne spomenuti druge. Naravno, kao i svugdje uvijek postoje favoriti ili oni koje jednostavno “prepoznamo i prisvojimo kao najrođenije” pa tako i ja u moru tih divnih ljudi u prvi plan bih stavila Snežanu Medan moju prvu “srodnu dušu”. Snežana ima izuzetan talenat da čitaoca jednostavno transportuje u svoj svijet. Mene je odmah osvojila i pridobila. Preko nje sam upoznala i njenu sestru Veru Uzelac kao drugu osobu čijem se talentu za pisanje iskreno divim. Mogla bih nastaviti sa spiskom i bio bi jako dugačak.

„U moj život je ušla vrlo burno, s jednim tekstom koji je protresao čitav region pa i mene. Tako jako, uverljivo i ... nestvarno dobro napisana priča o jednoj borbi za život, o želji za životom i toj borbi za njega, sve nas je uzdrmao- opet one suze...dakle, rasplakao, ali uverio i u njenu snagu, jednako veliku kao njen dar za pisanje.
Sve što Farah napiše, naprosto gutam. Osvaja me njen stil. Odabrane teme, pristup temama (nikad je nisam pitala, ponekad mi se čini da se danima sprema za tih tridesetak rečenica kojima nas uverava u svoj nesvakidašnji dar da dočara osećanja, ljudske karaktere, sudbine- običnih ljudi, istorijskih junaka, onih koje voli i onih koje ne poznaje).
Još sam pod utiskom upravo pročitanog teksta kojim tati čestita rođendan. Čestitam mu i ja, uz čestitke i na tome što je odgojio ovakvu ćerku. Samo da je to uradio u životu, dosta je.“

Ona je merak...
Nerviraju je bahatost pojedinaca i opšta nekultura, pljuvači i pišači (tj. oni što se piške) po javnim površinama.

- „Ne mogu da razumijem ljude koji u društvu surfaju po telefonu a još mi više smetaju oni što se deru kad razgovaraju na telefon pri tome spominjujući silne milione, avione, kamione. Najviše od svega me nervira to što je danas najbitnije biti stopljen u masu istih frizura, šminke i garderobe. Prosto je tužno gledati ljude koji nemaju ni trunke svoje individualnosti.

Uživa sjediti na svome balkonu i posmatrati more kako zapljuskuje obalu. Kao pravi meraklija... Jedan od razloga zbog kojih se iz Sarajeva povukla u malo ribarsko selo. Tu je daleko od znatiželjnih pogleda i pitanja "KAKO SI?" na koje je, kaže, davno prestala odgovarati.

- "Jutrom me budi šum valova i  prvo što ugledam kad otvorim oči je to božansko plavetnilo. Kad ne pišem i ne čitam onda sam zadubljena u misli o mojim najdražima koji su svi daleko od mene pa bilo to 80 kilometara ili nekoliko desetina hiljada. Uživam u posljepodnevnoj kafici sa mojim prijateljicama i kao posebnu poslasticu čuvam povremene odlaske u Split, koji je poslije mog rodnog Sarajeva “najlipši grad na cilom svitu i okolici”."

"Ne pitaj me kako sam. Zagrli me. Ne dozvoli da ti pričam bajke kako ide dobro. Lažem ti. Strah me. Plače mi se. Najradije bi se negdje sakrila. Mahnula čarobnim štapićem i opet bila “ona stara”. Neću da budem heroj. Hoću samo da budem normalna žena, sa dekolteom. Neću da mi se diviš, kako imam čelična muda, zajebi to. Hoću haljinu bez bretela, dvodijelni kostim... da me neko želi dotaći. Hoću da sam žena."


I sada se pitate zašto se zove Crveno?! Zato što... „crvena nikoga ne ostavlja hladnim. Mogu je mrziti ili voljeti, ali niko neće biti ravnodušan na tu boju. Niko, pa tako ni ja." *



*(ZOVEM SE CRVENO / Boja kojom te volim)

Fotografije preuzete sa Farah's FB profil !

Broj komentara: 10:

  1. Sve ovo jeste Farah. I mnogo više. Ona je toplina, brižnost, nežnost, snaga, usmerenost ka svetlosti... Sve to i malo više. Jedna jedina...

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Dobro si napisala, tačno je jedna i jedina.

      Izbriši
    2. A ti si tu jedinstvenost tako lepo donela svetu... Čestitam :)

      Izbriši
    3. Hvala ti od srca što tako misliš ;)

      Izbriši
  2. Odličan intervju. Sve pohvale, Alisa. ☺

    OdgovoriIzbriši
  3. Još jedan sjajan intervju, molim te, nastavi...

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Nastavljamo i dalje u dobrom raspoloženju ;) :)

      Izbriši
  4. Alisa, svaka ti čast na ovom intervjuu, zaista. Zahvaljujući tebi sam malo bolje upoznala Negoslavu, sada i Farah... Priznajem, tek tri meseca blogujem pa od skoro saznajem za nove blogove čije mi čitanje postaje sastavni deo dana... I polako ali sigurno pravim svoju listu meni omiljenih blogera čije postove se trudim da redovno čitam (ti si među njima) . :)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala ti što čitaš i što si me stavila u odabranu listu :). Želim ti još 3 333 mjeseca na blogu i još puta 3 i da svaki bude uspješniji od prethodnog ;)

      Izbriši

Podijeli