petak, 13. studenoga 2015.

Slike od riječi u kojima se prepoznaju i nenaslikani*

„Slušaj, lepo pišeš i šteta je da onako bude plasiran tekst, hajde da probamo neki drugi i da ga postaviš sa slikom.“

Ovako je počela naša prva konverzacija, nakon objave mog teksta na blogu. Zatim je došao i novi tekst sa slikom, pa dugmići za šerovanje putem društvenih mreža i prvi čitatelji. Ne samo moj, otprilike ovako je izgledao prvi korak mnogih blogera kojima pisanje znači život a kojima je u tom životu na neki način pomogla. ONA.

Drugarice blogerke: Snežana. Merima, Negoslava i Vera.

Ko je zapravo Negoslava Stanojević?! 
Ukoliko želite početi pisati blog, ona je neko koga prije toga trebate upoznati, jer sve ono što mislite da ne znate u vezi blogovanja, objasnit će vam. Čak i ako ste gramatički ili tehnički nepismeni ona će vas naučiti. Ukoliko nešto ne zna njena želja da vam pomogne je veća i jača od svakog "neznanja". Poput putokaza, pokazuje put i tjera dalje. A kada jednom krenete putem blogovanja više ni ne pomišljajte da odustanete ili vratite se jer zapravo nećete ni moći. Ona će vas naći taman da ste se u mišiju rupu zavukli, izvući će vas iz nje i gurnuti nekim nevidljivim čudom pred računar. Ili vam na isti takav čudan a nevidljiv način staviti olovku u ruku i pronaći papir.

"Ne mogu više da se setim trenutka kada se prvi put pojavila na mom blogu, ostavila komentar. Kasnije podelila prvi, drugi… tekst. Posle nekog vremena sam je u šali nazvala blogerskom majkom i da bi jednu takvu nagradu trebalo izmisliti zbog divnih ljudi poput nje. Mnogima od nas je dala vetar u leđa. Verovala u naše priče, nekad čak i više od nas."
(Merima Aranitović, Gost kod Majske, - RITAM DANA )

Negoslava je neko ko uvijek ima prave riječi za druge. Za sebe je uglavnom skromna. Možda i jeste jednostavna, kako kaže, ali nikako nije obična. Onima koji je ne poznaju opisuje se kao neko ko voli da čita. I piše:

- U ozbiljnim sam godinama, a i dalje učim neke stvari i veliki sam ponavljač. Posebno kad kažem, kad obećam sebi ... e neću više, da joj drugi ... ne bi više. Odrastam u poznim godinama svoje kasne mladosti. Imam ih samo 57, a kao da ih je, kako to kažu svi kada pređu pedestu, bar jedno 15 manje. Volim da pišem i pišem od malih nogu. Radujem se pisanju. I čitanju. I ovom proleću usred jeseni. Uvek se plašim zime. A kad ona dođe, kažem: pa i nije strašno, da se preživeti...

Po struci je diplomirani ekonomista, po zanimanju novinar, a o tome koliko se ekonomija i novinarstvo (ne)slažu i šta im je zajedničko objašnjava:

- U našim uslovima, čini mi se, zajedničko im je to da od ekonomije koje nema, novinarstvo, (ali ono pod navodnicima) može da napravi čitavu nauku. Uspeh, veličanje, pobedu. Inače, u ozbiljnijim uslovima ekonomista može i ume i zna bolje od ostalih da razume, nasluti i predvidi neke stvari, kao što to može svako u svojoj struci. I kada to primeni u novinarskom poslu, može se desiti da ga, kada nešto oceni ili predvidi, pitaju: "A KAKO TI TO ZNAŠ?" Zna, jer je četiri godine obijao vrata ustanove koja se zove ekonomski fakultet. I učio, jer mu niko nije odgovore za ispit sažvakao u skripta od 40 strana.

Promocija knjige "Jošte čekam taj reč da mi rekne", Gadžin Han.
Kada je počela da piše svoj prvi blog kaže da o tome ništa nije znala te ga je nazvala Negoslavin blog. Ali, njoj i nije trebalo neko „inkognito“ ime jer ne vrijedi da bude drugačija nego što jeste.

- Taj, moj prvi blog, sledećeg maja imaće četiri godine. I na njemu pišem sve. Ali bukvalno sve. Pišem o ljudima, vrednim pažnje, naučnicima, istraživačima, kreativcima, uspešnim osobama koje su uradile nešto dobro, lepo, korisno, vredno u životu. Na ovom blogu sam možda najprepoznatljivija po intervjuima i po rubrici u kojoj podržavam kreativce. Mada su mi najčitaniji tekstovi u kojima ima recepata, iako nisam gastro bloger. Često se dešava da mi se, znajući da sam novinar, obrate ljudi s molbom da pišem o temama koje novinari u novinama izbegavaju.   

Njen drugi blog se zove Negoslavlje i literarnog je karaktera. U njemu su nalaze sve te slike od riječi u kojima se prepoznaju i nenaslikani.

- Imala sam sreće da pri njegovom osnivanju steknem divnu ekipu blogera koji jako lepo pišu. Kada sam, u nameri da preselim ovaj prvi blog na tu platformu, na njemu pisala kao i na prvom, bez ustručavanja su mi rekli: „Više nam se sviđaš kada potisneš tog novinara u sebi." pa sam odustala od seobe i zadržala oba. Kaže jedna blogerka: "Na Wordpresu su sve sami pisci", a meni milo.

„Ona je po meni, jedan od najaktivnijih blogera sa ovih naših prostora. Ne samo što redovno piše svoje tekstove, a piše čak za svoja dva bloga, već su oba njena bloga izuzetno posećeni i čitani. Broj poseta koje ima na jednom od svojih blogova, postaje mislena imenica za mnoge koji bloguju. Za mene takođe.

Kaže da ju je blog vaskrsao i o tome može pisati danima. „Blog je takva blagodet i Božji dar, koji otvara prozor u svet, širi vidike, pruža mogućnosti da se iskažete, da pomognete, da podviknete, zapevate, jauknete.“ Svakodnevno dobija lijepe vibracije od drugara blogera i čitalaca njenih blogova, lijepe riječi, poruke, ideje... Prijedloge, savjete, podršku, pohvale i po koju primjedbu. Na svemu je jako, jako zahvalna.

Promocija knjige u Studentskom kulturnom centru u Nišu
Kada ne piše onda šeta, pješači (u šali kaše da tu aktivnost mora povećati) voli da kuha (a to će malo smanjiti), radi ručne radove: plete, hekla, veze, šije... Putuje. U slobodno vrijeme kaže kako trpa u foldere neke tekstove koji će jednog dana biti knjiga, sakuplja materijal, komunicira, dogovara, planira.

- Od kako nisam u radnom odnosu radim više nego kad sam bila. Budi me sunce ili miris kafe. Kuvam, a ako imam obaveze ili ako jednostavno izađem iz kuće, onda sam skuvala juče. Otrčim na net da vidim šareni lepi svet na mrežama, uvek kažem brzo ću, pa ako ne zaglavim na netu, uspem i da izađem iz kuće u neko lepo vreme za kupovinu, šetnju, kafu, druženje. I to mi spada u radni dan, jer sam oduvek imala oko za detalje. I tako, od jutra do kasne večeri. Moj radni dan je sve, a sve je ujedno i odmor i zadovoljstvo i zabava i druženje.

Pored svega toga voli da čita. Pripovjetka Dostojevskog „Selo Stepančikovo“ joj je oduvijek najomiljenija njegova knjiga, a upravo se sprema da ponovo isčita sve od Ive Andrića. Ruski klasici su joj i dalje štivo bez premca i kaže kako bi uvijek izabrala njih u bilo kojoj konkurenciji.

- Svakome od nas na licu piše koliko je knjiga pročitao. Ne možeš ti da pišeš, a da prethodno kroz tvoje ruke nije prošlo nebrojeno mnogo knjiga, dobrih i loših, klasike i bestselera, omiljenih i neomiljenih, ozbiljnih i neozbiljnih. Jedne godine na moru drugarica i ja smo pročitale ceo komplet od Mir-Jam, jer je gazdarica samo to imala, smejući se dijalozima koje su vodili njeni junaci, ismevajući pomalo taj stil, pa i sebe same, što smo „spale“ na takva štiva. Kad ono, posle samo nekoliko decenija, Mirjana Jakovljević postade slavna, a njena dela su vakrsla u najgledanijim serijama. Za vreme studija čitala sam i ljubavne vikend romane, šund literaturu koje se ni danas ne stidim, jer mi je pomagala da odmorim mozak između prepodnevnog i popodnevnog učenja pred ispite. Obožavala sam da čitam poeziju, posebno u gimnaziji, Tatjanino pismo Onjeginu znala sam napamet i na ruskom i na srpskom (sada ga s lakoćom recitujem bar do pola), obožavam i danas i recitujem Branka Miljkovića, Desanku Maksimović.
Za modernim naslovima ne trčim, čitam kad mi šta dođe pod ruku. Knjige blogera, obavezno.

Ipak, od svega joj je najvažnije pisanje.

- Ko ono reče, pisanje mi život znači ;) Baš danas sam srela komšiju, lekara inače, kojeg dugo nisam videla i najpre mi je čestitao. Pitam, na čemu, od knjige je prošlo godinu dana,  a on kaže, “Pa dobro, i na knjizi, ali knjigu danas može da napiše svako, a tvoje priče su izašle u Politici. Heeeej, znaš li ti šta to znači kada ti priče izađu u Politici? Znam ja da ti pišeš čitav život, da ti je i profesija pisanje, ali kad ti Politika objavi to što pišeš, to ima posebnu težinu.“
Ovo sam ti ispričala da nekako skratim objašnjavanje. Pišem bukvalno od malih nogu, samo se razlikovao medij, način i forma. I kada bi neko zabranio pisanje, ja to zaista ne bih preživela. Ne bih znala šta ću sa sobom.

"Ja obično veoma kratko i sažeto, u par reči, komentarišem blogove koje pratim i članke na njima. Međutim, Negoslava me više puta prosto povukla za jezik pišući o raznoraznim problemima i temama, a ubadajući pravo u srž i suštinu, pa sam se svaki put ostrašćeno raspisala u sekciji za komentare. Da biste me razumeli, morate posetiti njen blog." 

Od nedavno piše za poljoprivredni portal "Agromedia" pa se trenutno malo više bavi temama iz te oblasti. Ali, od svega zna da napravi priču. Ili vijest.

Inspiriše je bukvalno sve.

- Nije smešno i ne preterujem. Umem od jedne rečenice da napišem čitavu priču. Kad mi se neko požali, kad čujem neki razgovor u prolazu, kad vidim rupu na asfaltu, ženu koja sve nepotrebne papire iz tašne istrese na pod autobusa, sina koji maltretira majku, snaju koja ubeđuje svekrvu da joj kupi čizme umesto jeftinih cipela koje je izabrala... ja sednem i napišem priču. Bilo na blogu, bilo kao status na Fejsbuku.

Međunarodna konferencija o informisanju u Varni..
Od novinarke, preko blogerke do autorice zbirke pripovjedaka Jošte čekam taj reč da mi rekne, koja je izuzetno dobro prihvaćena. Kaže da je upravo zbog nje ljudi na ulici umjesto „Dobar dan“ često pozdravljaju sa „Jošte čekam“.

- Knjiga mi je donela mnogo lepih reči čitalaca, pozdrave i poruke, posebno od naših ljudi iz dijaspore. Kontakte sa ljudima koje su priče ganule, koji mi pričaju o tome kako im se vraćaju, kako ih pamte, čitaju naglas, često i onima koji ne razumeju zaplanjski dijalekt. Za mene je najveći uspeh u tome što se zahvaljujući mojoj knjizi za Zaplanje, siromašan kraj na jugoistoku Srbije, zna ne samo u čitavoj Srbiji, već u regionu i, zahvaljujući netu, i mnogo dalje. Da ne budem neskromna, ali zaista je knjiga doprinela da se za moj rodni kraj daleko čuje i mnogo priča o njemu.

Od prve promocije u okviru pretstavljanja domaćih autora njenog izdavača Stylos Arta na Sajmu knjige u Beogradu prošla je godina dana. Za to vrijeme imala je promociju u Sofiji, u Udruženju novinara Bugarske, zatim u Nišu, u Gadžinom Hanu, opštinskom središtu Zaplanja, kraja o kojem je i pisala u knjizi, te samo svoju promociju u Beogradu a nedavno i u Čikagu, na obilježavanju godišnjice lista Srpsko ogledalo. A sve je, ustvari, počelo na blogu:

- Pisala sam te priče iz života, prošlosti i sadašnjosti Zaplanja, o običnim ljudima, snajama koje maltretiraju svekrva i muž, svekrvama koje maltretiraju sin ili snaja, o neispunjenim snovima, teskobama sputane zaplanjske namučene duše... i ljudima se to dopalo. Jednom je neko napisao komentar: „Eto, izdaju knjige oni koji ne znaju ni da pišu, zahvaljujući pripadnosti strankama i klanovima, ljubavnicima i bogatim tatama, a ovakve priče zaslužuju da budu u knjizi.“ I nekako, s gomilanjem tih priča koje su praćene odobravanjem čitalaca,  bilo je normalno da nastane i knjiga.

Sa jednog od druženja prijateljica blogerki.
Trenutno piše i priprema novu knjigu u elektronskom izdanju, a najviše oko toga joj pomaže Olja Ristić.

- Može zvučati smešno, ali ja moram da kažem da sve što je vezano za blog i za knjige mene su naterali. Prvo me je prijateljica Lela Saković bukvalno naterala da otvorim blog, pošto to nije uspelo mnogim dragim ljudima oko mene. Onda se nadovezala na komentare čitalaca zaplanjskih priča i zajedno sa urednicim Stylosa Stanom Šehalić ubedila me da izdam knjigu. Na promociji knjige u Beogradu blogerka Olja Ristić, koju sam tada uživo upoznala, prenela mi je pozdrave svog supruga Nenada i njihov predlog da priče na književnom jeziku takođe spakujem u knjigu. Otimala sam se dobrih godinu dana, kao i za pokretanje bloga i za štampanje knjige, dok nisam pristala. Sada je sve u njihovim rukama i biće ponuđena na mrežama koje inače nude e-knjige.

Prema svima je ista – kao da nas prima u svoj dom, smešta na počasno mesto i sluša nas. Negoslava me je naučila ili motivisala da počnem da čitam priče na zaplanjskom govoru. Na fin način me je ubedila da samo malo budem upornija. I bila sam. Rezultat toga je da smo Negoslavinu knjigu uzeli kao deo školskog projekta za integrativnu nastavu.
(Merima Aranitović, Gost kod Majske - RITAM DANA)

Ponosna je na sve one blogere koji ne kriju da im je udahnula vjetar u leđa, pokazala neki detalj koji im je pomogao u blogovanju, na one koji su postali primećeniji od kada je pisala o njima a to im je važno u poslu.

- Ma ponosna sam na sve moje blog drugare sa kojima svakodnevno razmenjujem pozitivnu energiju, sa kojima se međusobno podržavam, družim virtuelno i stvarno, na one koji mi pomažu da razrešavam tehničke zavrzlame kojih takođe ima u blogovanju.
Krivo bi mi bilo da izdvajam bilo koga, jer  je toliko  mnogo onih koji odlično pišu, da bih bila nepravedna. Jedino izdvajam KevuiPo, jer je ona krivac za moj blog a ja za njen. I obe smo srećne što smo ubedile jedna drugu da krenemo u blogovanje.
I da, ponosna sam na sve one koje sam ubedila da pokrenu blog ili da ne odustanu od njega.

Promocija knjige u Gadžin Hanu.
I za narednih nekoliko godina njeni planovi su realni i ostvarivi. Vidi se tamo gde jeste i sada, samo sa više kilometara u nogama i ljepota svijeta u očima, sa više pročitanih i napisanih knjiga.

- Kada mi sada kažu da sam pisac, odgovaram da nisam još, za članstvo u Udruženju pisaca potrebno je napisati bar tri knjige. Ali ću biti. Jednog dana.

“Svi, dok smo živi, možemo učiniti napor da dostignemo što nismo ostvarili. Da stignemo tamo gde sanjamo. Da ružnu reč opravdamo, osmeh na neko lice vratimo, suzu obrišemo, zapevamo i zaigramo, da zajedno plačemo ili se smejemo.
Samo onima koje više nemamo ne možemo ni objasniti,  ni  reći  oprosti, ni zapevati…
Samo njima smo zauvek dužni, ako smo ostali dužni.
Za sve ostalo ćemo se već nekako snaći…”*

Mnogima od nas su potrebne slike da bi tekstovi bili prihvatljiviji, čitaniji i pristupačniji, ali samo ona zna praviti takve slike od riječi u kojima se prepoznaju i nenaslikani. Samo ONA.


*Slike od reči u kojima se prepoznaju i nenaslikani je podnaslov bloga Negoslavlje.
*Dio priče Nije trebalo i neki naši drugovi koja će biti objavljena u Negoslavinoj E - knjizi.

Fotografije preuzete sa Negoslava's FB profil!

22 komentara:

  1. Meni drago što imam dva citata :D šalim se. Negoslavu jesam nazvala blogerskom majkom i to još uvek smatram da jeste. Negoslavu čovek ne može da ne voli jer... uvek ima neku dobru ideju, uvek primeti kad nešto nije u redu, uvek prva primeti radost i još je više uveća time što se raduje sa vama. Negoslava je bila jedna od mojih prvih blogerskih radosti... Ili, Negoslava je moja prva blogerska istinska radost... prva me je istinski primila u ovo divno jato... Hvala Alisa na ovom tekstu o našoj Negi :) <3

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Sve to što si napisala i ja potpisujem. Bez pretjerivanja. Mislila sam da će tekst biti predug, ali on je u stvari kratak jer još se imalo svašta reći i pisati o njoj.
      Nema na čemu, ONA je zaslužila i više ;)

      Izbriši
    2. Meri, očutala sam na komentar misleći da je to to i da nema potrebe da se oglašavam, ali su onda usledili novi i... nema smisla da svima vam ne kažem hvala.
      Mi smo se davno prpeoznale i na svu sreću konačno upoznale i poznajemo se mnogo više nego što se "znamo", a to što si malo pristrasna- pa, moja si :)

      Izbriši
  2. Kako li se sad oseća Njega, ja bih uživala!!!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. I ja bih :) :) :). Mislim da i ona uživa. Zapravo, ne mislim nego znam jer nju raduju male stvari.

      Izbriši
    2. Olja, pomnoži svoja osećanja sa jedno milionče. Tako, pa i više. Ljubac.

      Izbriši
  3. Odličan tekst. Lepo je što je neko i nju ovako detaljno predstavio, kako ona predstavlja druge. Ja se divim njenoj sposobnosti da sve isprati, a tekstovi su joj fenomenalni. Čudo od žene!

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Zaista je tako. Hvala ti na čitanju ;)

      Izbriši
    2. Jao ljudi, pa ja sam stvarno i zbunjena i iznenađena. Nisam lažno skromna, časna reč, i do sada sam dobijala reči podrške onome što pokušavam da uradim za sve nas, za sve one koji pišu, posebno za one koji dobro pišu, ali ovo prevazilazi...sve. Sitničice, hvala ti mnogo.

      Izbriši
  4. Marina kao da mi je pročitala misli.Nega je stvarno blogerska majka i čudo od žene.Ona sve stgne i svuda stigne.Puna je ideja i energije.Nesebična i nasmejana.Tu je da priskoči u pomoć kad treba ili da podeli radost sa drugarima blogerima ali i sa drugim ljudima.Mogla bih još puno da je hvalim(opravdano) ali mislim da bi joj bilo neprijatno da je mnogo hvalimo.
    Alisin tekst je ono što svi koji znamo Negu i mislimo o njoj.Hvala Alisi.:)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala Milice i u Negoslavino i u moje ime. Sve je istina što si o njoj napisala a o takvoj ženi nije teško napisati tekst koji će biti prihvatljiv i bilo mi je zadovoljstvo ;)

      Izbriši
    2. Milice, već mi utrnuše prsti od zahvaljivanja, pa u nedostatku reči samo da ti kažem- volim i ja tebe.

      Izbriši
  5. I zaista je tako, kao što piše u tekstu.Za Negoslavu sam saznala od skoro, jer sam nedavno pročitala nekoliko njenih tekstova sa južnjačkim dijalektom,koji su mi se jako dopali, jer fantastično opisuje i ljude i događaje, ma u dušu ih poznaje. I sama vodim poreklo sa juga- otac mi je Vranjanac. A onda se ona jednog dana javila meni, porukom , na moj blog, i onako, sto posto direktno, kao što ona to ume,rekla :" da budem iskrena ja ništa nisam razumela". I hvala joj na tome. Najpre me je pohvalila i onda skrenula pažnju na neke detalje, i verujte mi od tog trenutka, pre nego što napišem bilo koji recept,ja se setim njenog saveta. To je jedna fantastična savremena žena, koja veoma dobro poznaje i onu drugu, manje lepu, stranu života. Svaka čast Negoslava, vi mene oduševljavate.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala na divnom komentaru o divnoj ženi koja je od divnog blogosvijeta napravila najdivniju porodici :D

      Izbriši
    2. Hvala na divnom komentaru o divnoj ženi koja je od divnog blogosvijeta napravila najdivniju porodici :D

      Izbriši
    3. Jao, sećam se... pa šda radim, bolje da kažem nego da ćutim. Tim pre što, ako nisma razumela ja, a solidna sam kuvarica, kako li će tek one koje se manje razumeju u kulinarije ;) I srećna sam što je sada na tvom blogu sve jasno i precizno.
      Hvala ti.

      Izbriši

Podijeli