četvrtak, 7. kolovoza 2014.

Jutarnji monolog

Neopisiv je osjecaj kad te neko davno tvoj poslije tri godine pozove na razgovor da ti kaže kako te još uvijek voli. Nemoguće, astra se ne kvari.
 
Pitam se samo kako to da do sad nisam dobila kofeinski šok od svih onih silnih kafa koje sam popila sa svim svojim potencijalnim frajerima. Tačno bih mogla napisati knjigu sabranih djela.
Neke kafe zaslužuju da se popiju same.

Odgovore na pitanje zašto neki muškarci nikako ne mogu prestati da izvode neke svoje životinjske rituale nisam mogla naći ni u priručniku Muškarci su sa Marsa a žene sa Venere. Pročitala sam ga. Istina do pola, ali nisam postala pametnija čak ni do pola. Jedino što sam zapamtila je onaj dio u kojem autor objašnjava kako se muškarci često znaju zatvoriti u svoju pećinu te kako ih treba pustiti da sami iz nje izađu, dakle ne navaljivati i vršiti pritisak na njih. Ja, ustvari, mislim da neki nikad nisu ni izašli iz tih pećina. A neki najbolje funkcionišu upravo kad na njih vršiš pritisak. Naočito ako taj pritisak traje 9 mjeseci. Kod mene je uvijek slučaj takav da onog kojeg treba da „pritisnem“ pustim da ode u svoju pećinu. I ništa ne pitam.

Pa krene prisjećanje… 

Jednom prilikom sam tako popila kafu s tipom koji je vrh svih mojih promašaja. Nerado sam se odlučila na taj potez jer ako odbiješ prijedloge pijatelja, komšija i rodbine za nekim tamo potencijalnim kandidatom uglavnom ispadaš “ona koja bira”.
Treba svakom pužiti priliku… spremala sam se i ponavljala… treba svakom pružiti priliku. Kad se pojavio sa debelim lancem oko vrata, crnom uskom i toliko providnom majcom da se nazirala bijela potkošulja, u cipelama sa pačijim kljunom, krenulo je povlačenje granica mog ukusa.
Ni kad je htio pitati konobara da nam spakuje ostatke večere i da ponesemo nisam prestala ponavljati kako treba svakom pružiti priliku… Ali, kad je na putu do kuće kaseta u radiju otpjevala neki Šemsin hit iz 80- tih potpisala sam kapitulaciju. 

Istina, treba svakom pružiti priliku.

A od svih silnih imena koja su defilovala kroz moj život bih mogla sastavit imenik. Nek mi oproste oni kojima se čak ni imena ne mogu sjetit, ali takvi su memorisani pod velikim štampanim slovom L. Neka su se već počela i ponavljati. Imena, naravno. Počela sam samoj sebi ličiti na Samantu iz one epizode Sex i Grad kada više u New Yoruku nije imala s kim da spava. Ja nisam baš toliko široko i duboko otišla k'o ona ali njoj je sex ono što je meni kafa. Eto, kod mene su se svi prvi ponovili. I postali drugi. Ponovilo se ime prvog s kim sam se zabavljala, prvog s kim sam se poljubila i prvog s kim sam odrasla. Ušla sam u kružni tok k'o kod Fazlinovića. Ovaj posednji ponovljeni je trebao biti ono kao treća sreća, ali mislim da je sreća jedini udarac u životu koji je mene promašio. Ali i njega.

Ako je suditi po onome da ko voli – vratiće se, e mene su onda svi voljeli. Uglavnom mi se svi vrate. Neke čak ni brak ne može da spriječi. Ma ni ne spominju ga, nego se ponašaju k'o da su im operacijom odstranili neki organ od velike važnosti za njihov ego a svaki razgovor o tome vraća im traumu.
Jednom je jedan sa ponovljenim imenom tako otišao kod automehaničara da popavi auto i vratio se poslije nekoliko mjeseci. Haman da je bio velik kvar. A onda opet i poslije nekoliko godina. I šta reći drugo osim: Lessi se vraća kući.


Ma nisam ja rođena za sretne završetke. Ja sam iz druge priče. Iz one u kojoj nema princa, ni logičkog smisla a ni sretnog završetka. I ne gube se cipelice. Ja i kad bih izgubila moju cipelicu njen pronalazač bi je vrlo moguće i obukao. I potražio bi me, ali da mu dam i drugu. U ovoj mojoj priči ja sam princeza ali i vještica, a zamke koje postavljam samo konji mogu preskočiti. 

A pri tome uvijek ispočetka putujem u nepoznato i onda padam “niz zečiju rupu”.
Ipak, vjerujem da ću se jednog dana probuditi i shvatiti da sam sretna što sam sanjala svoj san i što dolazim iz svoje zemlje čuda. I da ću uz prvu jutarnju kafu prepričavati svoj kružni tok sa Klaudijom Šifer.
 
P.S. Sve što se kaže (napiše) prije prve kafe, ne računa se ;).


Broj komentara: 12:

  1. Dobar ti ovaj monolog, ali svi smo bili tu i kako kazu "doci ce sudjeni" stvarno je tako kad se najmanje budes nadala ;)

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala Mico, kao što vidiš ja malo kasnim u svemu, pa tako i u odgovaranju na komentare, tako da ću i "suđenom" kasno odgovoriti :D.

      Izbriši
    2. Heheh jesi luda, ma bona prst u uho uzivaj u slobodi koliko zena ima nesretnih sto su zatocene sa pogresnim pa ni tamo no vamo ovako kad si sama ima i nekih prednosti nije sve tako crno kao sto se nekad cini a i ti to znas ;)

      Izbriši
    3. Kod mene vlada jedna parola: što me ne ubije ja mu se smijem na kraju :). I napišem priču za široke narodne mase, što opet nije nikako crno. Neka me ovako, još malo :).

      Izbriši
    4. Visoko zacrtani ciljevi i zamke znace da cenis sebe. Ne pristaj na nista manje i ne gubi vreme sa onima koji te ne zasluzuju. A princ, konj ili kako god ga nazvali ce vec doci :). Ja sam svog nasla 1000 km daleko i ne bih ga menjala nizasta!

      Izbriši
    5. Hahaha... Dobro si me pročitala "između redova", sviđa mi se :), posebno ovaj dio gdje spominješ princa i konja ili oboje u jednom :)
      I hvala na čitanju ;)

      Izbriši
  2. A zamisli moj kafe-imenik sa 50 godina?! ;)) Čekaj, nije još gotovo... Nakupićeš još imena i skandaloznog materijala za pisanje! I smejanje, naravno... :)))

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hahaha... mislim da ih kod svake od nas ima za knjigu sabranih djela :D

      Izbriši
  3. Dobro, gore od toga je kada te zene vole kao prijatelja!
    Sjajan tekst...

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hahaha... eto, sve ima gore od goreg :)))
      Hvala na čitanju!

      Izbriši
  4. Zalutam na tvoj profil i konstatujem- prolepšala se.
    Tako daaaa... i budi ona koja bira.I ostani. Na nekoj krivini te već čeka Pravi.
    Zaslužila si ga. Mislim, ovolike kafe , i to, ženo... kud sad da sniziš kriterijume.

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Hvala, Nego, što "zalutaš" ;)
      A što se tiče konstatacije, možda je to zbog toga što sam prestala da pijem kafu ;).

      Izbriši

Podijeli